Lov za mene nikada ne počinje tek onog trenutka kada izađem na teren. Počinje mnogo ranije — u miru, kod kuće, kroz pripremu opreme, proveru puške i ono najvažnije: proveru sebe.

Kada je oružje u pitanju, za mene ne postoji „dovoljno dobro“ ili „ma biće u redu“. Svaki detalj mora biti proverеn, jer na terenu želim da budem potpuno sigurna, odgovorna i spremna.

Pred svaki lov imam svoju rutinu koju ne preskačem.

Prvo što uradim jeste da proverim cev puške. Pošto nakon čišćenja koristim ulje za unutrašnju zaštitu cevi, uvek pred sam lov posušim cev od tragova zaostalog ulja. To je mali, ali veoma važan korak. Puška mora biti pripremljena za siguran i precizan hitac, a ne samo lepo očišćena i odložena.

Nakon toga radim vizuelnu kontrolu svih pokretnih delova. Proveravam zatvarač, iglu, kočnicu i okidanje. Želim da budem sigurna da sve funkcioniše kako treba, bez zastoja, bez neobičnog otpora i bez bilo čega što bi na terenu moglo da izazove problem.

Isto tako, pažnju posvećujem i fiksnim delovima puške. Proveravam nosač optike, kundak i sve ono što mora da bude stabilno i čvrsto. Optika mora da stoji kako treba, kundak mora biti siguran, a svaki deo oružja mora ulivati poverenje. U lovu nema mesta za improvizaciju.

Jedna od stvari koju takođe uvek proverim jeste remnik. Možda nekome deluje kao sitnica, ali remnik koji nije dobro pričvršćen može napraviti ozbiljan problem. Puška se često nosi dugo, kroz različit teren, kroz šumu, blato, travu, uspone i silaske. Zato uvek proverim da li je dobro pričvršćen i da li mogu bezbedno da nosim oružje tokom celog lova.

Cilj svih ovih provera nije da komplikujem pripremu, već upravo suprotno — da na terenu budem mirna. Kada znam da sam sve proverila, mogu da se fokusiram na lov, na prirodu, na procenu situacije i na bezbednost svih oko sebe.

Pored tehničke pripreme, trudim se da redovno treniram na strelištu. Smatram da svaki lovac mora biti svestan da oprema sama po sebi nije dovoljna. Možemo imati dobru pušku, kvalitetnu optiku i savršeno pripremljen teren, ali na kraju je čovek taj koji donosi odluku i povlači obarač.

Zato mi je trening važan. Ne zbog samopouzdanja koje prelazi u sigurnost, već zbog odgovornosti. Želim da faktor ljudske greške svedem na minimum. Želim da znam svoje granice, da znam kako reagujem, kako držim pušku, kako dišem, kako okidam i kada je pravi trenutak da ne pucam.

Za mene je dobar lovac onaj koji razmišlja pre nego što reaguje. Onaj koji poštuje oružje, divljač, prirodu i ljude oko sebe. Bezbednost nije nešto što se podrazumeva — ona se gradi kroz navike, disciplinu i ponavljanje.

Moja rutina pred lov možda ne traje dugo, ali mi znači mnogo. To je moj način da budem odgovorna prema sebi, prema ekipi sa kojom lovim i prema samom lovu.

Jer lov nije samo trenutak odstrela. Lov je priprema, znanje, strpljenje, kontrola i poštovanje.

A sigurnost uvek počinje pre prvog koraka na terenu.